Početak kraja-Lobanje
|
Kroz glavu prolaze mi misli tamne,tuga i bol su tu uz mene.Misli mi proganjaju, misli prošlih vremena,a lobanje su tu kao živi dokaz da me podsete ko sam bio nekad i ko sam sad.Da li se od prije promjenilo išta?Da li mi sudbina donosi išta bolje?Kako da pobedim samoga sebe i svoje nedostatke.Kod drugih kompleksi su ono što umišljaju a ja sebi ne mogu taj luksuz da dozvolim jer jednostavno ono što na meni ne valja je istina i činjenica a ne umišljeno stanje.Kako je teško ustati svaki dan znajući da mi on apsolutno ništa dobro neće donjeti.I dok se mračne sudbe oko mene kupe i čudna bića mraka skupljam oko sebe mislim se da li će ikada naići neko ko će me shvatiti.Zašto je toliko teško u jednom svjetu bolesti i patnje biti prihvaćen kad sam i ja iznutra baš takav kakav je i svijet-truo i crn.Kako da se rješim pratilaca svojih?Sjenke i lobanje mira mi godinama ne daju i to traje i traje,Kad će me ostaviti na miru.I dok tonem u mrak,neshvaćen,nerazumit ni od strane najbližih kako da dovedem sreću u svoj dom,u svoje srce,u svoj um.Pomračina ljudske psihe-da znam šta je to,ali u smrti i ljubavi vidi se pravo značenje postanka i kraja slabosti ljudske rase.I dok mi govore da to nije zdravo ja i dalje nastavljam sa propasti sopstvene psihe i polako tonem u mrak.O kako raj izgleda daleko a koliko je pakao blizu.A lobanje me i dalje prate u početku kraja
|
